Одлучили смо да ове године, након двогодишње паузе због пандемије вируса Корона, наше пољопривреднике одведемо у Баварску – европску престоницу млечног говедарства. Велики је проблем са млечним говедарством у нашој земљи дошло је до драстичног пада броја домаћинстава који се баве сточарством. Желели смо да видимо на који начин се људи у Немачкој баве савременом пољопривредном производњом, иако много тога за наше пољопривреднике није достижно. У оквиру студијског путовања планирана је посета четири фарме крава, као и манифестација где се одвија аукцијска продаја грла. Ово је прилика да видимо на који начин би могла да се реализује куповина и увоз квалитетних грла, јер је план Агроразвоја да у наредним годинама врати меру доделе приплодних јуница – каже Драгутин Кузмановић, директор „Агроразвој – ваљевске долине“
На подручју Розенхајма, града у Баварској, подно аустријских Алпа, производња млека одвија се на 1500 фарми. У овом делу Немачке, на 500 метара надморске висине производи се такозвано планинско млеко, за које фармери добијају око пет евро центи више од својих колега из других крајева. На свакој фарми у просеку је 50 музних грла од којих је 95 посто сименталска раса.
Просечне површине овдашњих фармера које имају у свом власништву износе од 30 до 50 хектара ораница по газдинству, а за хектар пољопривредног земљишта неопходно је издвојити 250.000 евра.
Првог дана студијског путовања посетили смо четири фарме све су породичне фарме које се преносе са генерације на генерацију.
Флориан Мосегер (30 година): „Ми смо пета генерација која се бави млечним говедарством, имам 30 година. Тренутно је добро ситуација, али за будућност не мозе нико да нам гарантује, сељаку никада не мозе да буде лако. Тренутно на фарми имам око 50 крава, поред којих имам још јуница за тељење. Објекат је направљен за око 70 крава. Добио сам субвенцију од државе, 40% сам добио за све сто је уложено. Наравно уз услове који су прописани, а једни од тих су да мора да постоји излаз за напоље (испуст). Такође, морате имати одређни број хектара, а још један од услова је да се морате бавити 12 година говедарством.“
Руперт Паул: „ Објекат сам направио сам имајући у виду да сам столар по занимању, стубове сам купио, а остатак сам користио из сопстевене шуме. Овакав тип штале се показао прво као много бољи због самог процеса муже јер музеш у стојећем положају. Пре сам имао краве али су биле у везаном систему држања, тако да је кретање боље због тељења и свега. У старој штали је све морало да се ради помоћу вила и колица, а сада све то радим машинама што је много брже и лакше.“
Себастиан Паул: „ На својој фарми поседујем између 70 и 80 крава током целе године. Највећи проблем су млади који не желе да уче. Све мање и мање је младих људи и то је највећи проблем. Код мене тренутно је све добро, добро сам се обучио и доста тога радим компијутерски. Цео менаџмет фарме радим сам.“ Објекат за стоку изграђен је од четинарског дрвета, који расте у овом делу Немачке, по свим стандардима за држање музних крава које се слободно крећу.
Јохан Таксер : „ Ми смо од 2016. године прешли на оганско сточарство, а разлог преласка је био комсија преко пута који је одустао, тако да ми смо узели имање од њега и почели да производимо био гас. У последњих годину дана, како је све поскупело, посебно када је у питању енергетска криза, органска храна више није толико атрактивна у маркетима, и за ово млеко добијамо скоро исто новца као и конвенционалне фарме. Али и даље не желимо да одустанемо, јер се надамо да ће бити боље. На својој фарми имам око 90 крава.
Што се тиче исхране она мора бити строго контролисана,и ми бележимо све што купимо, све рачуне и обавезно је да све набављено мора бити од фирми које се баве органском производњом. У свом поседу имамо око 90ха. Цена за литру млека од 4,15 масти и 3,45 протеина износи 68 центи. Цена конценрата износи 58 еура за 20кг. Тренутно на својој фарми производим око 6000л млека по крави годишње,ми трећа смо генерација која је на овом газдиству.“
Други дан посете био је опредељен за обилазак манифестације на којој се вршиз аукцијска продају грла. Како нам је домаћин Кристијан Преслав- шеф продаје је навео да ова институција постоји преко 120 година и 100 посто је у власништву пољопривредника и они бирају рукуводство од 4 члана. Сама институција броји око 1300 чланова који у свом поседу имају око 95000 крава. Све су то породичне чији је главни задатак је очувавање генетике.
„Ми смо главна станица продаје. Један од главних циљава је продаја телади коју организујемо сваког четвртка, на годишњем нивоу продамо око 32000 телади. Сва телад се продају појединачно и улазе на линују један по један. Ми смо највећи продавци у целој Баварској, због аукцијске продаје грла немамо фиксну цену, већ је она варира од грла до грла.
По теритотији на којој се налазимо имамо пуно пашњака и пуно млечних крава. Због свега тога не постоје фарме које се баве товом, осим држањем млечних крава. Мушка телад се продају на фармама тако да овде долазе људи из Северне Немачке и купују их даље за тов.
Просечна килажа телади за продају је око 88 кг, старости око 40 дана и цена им износи 5 евра по кг. У летњој сезони цена муских телади је достигла свој рекорд чак од 7 евра по кг. Тренутно постоји проблем код великих фарми који врше тов јунади, а то су фарме који имају био гас. Самим тим више зарађују продајом био гаса и онда се мање баве товом. Зато је и цена ниска.
Годишње продамо око 2800 крава,а да би то продали имамо 14 аукција годишње. Такође продамо око 1600 првотелки. У току овог дана биће око 160 првотелки у понуди као и 15 бикова којих у току године продамо око 200.
Свака ова аукција је строго контролисана од стране ветеринарске инспекције. Признати смо у Европској унији и можемо вршити продају за цео свет. Зато су све животиње строго контролисане за заразне болести и за све друге болести.
Око 20.000.000 евра се годишње обрне новца путем аукцијске продаје грла,а ми радимо за провозију од 7 посто, док 93 посто исплаћујемо узгајивачима грла. Ми смо и Немачкој као организација под контролом фармера и зато имамо неке пореске олакшице. Циљ саме организације није да правимо велики профит него да имамо континуитет у продаји и да олакшамо пољопривредницима да продају своја грла. Припада нам око 100 ха земље од тога је 30 ха шума и 70 ха ливада.“
Сам процес аукцијске продаје почиње тако што фармери када довезу своја грла иду на ветеринарски преглед, затим на вагу где уједно се контролише здравствено стање вимена, после се чисте и перу. Добија се листа са редним бројем на којој стоји количина млека на дневном нивоу, количина млека у минуту, када се се телила, да ли су уведене у органску производњу или не. У самом каталогу може се видети цела понуда и за сваку животињу педигре.
„Пре око 10 година смо почели да радимо генетску контролу телади узимањем узорака из увета , како би упоредили са познатим биковима који су доказани са својим ћеркама, а онда се са тим теладима зна шта треба и шта добијају са тим. Само 1 од 40 узорака прође у центар за вештачко осемењавање. Претходне године урађено је око 1200 узорака телади и само је 25 узорака отисло у центру за вештачко осемењавање, а око 200 за природан приплод, остатак иде за тов. Такође задњих 10 година ради се на генетском материјалу, већ јако рано могжемо да утврдимо на бику ген који није добар и искључујемо га рано из приплода. Што се тиче стеоних јунице оне се не продају у овом објекту већ диретно у штали.“